KNEZ AGRAR - Genotip

Aktuelnosti i novosti

 

Genetika svinja na farmi KNEZ AGRAR je austrijska i nemačka. Vrste svinja koje se na farmi gaje su: landras, pjetren, durok i jorkšir.

 

LANDRAS

PIETREN

 Tip svinje: plemenita

 Zemlja porekla: Danska

 Veličina legla: 10-12 prasadi

Tip svinje: plemenita
Zemlja porekla: Belgija
Veličina legla: 8-11 prasadi

Knez Agrar - Landras Knez Agrar - Pietren

Danski landras je srednja do velika rasa svinja koja je nastala ukrštanjem domaće danske svinje i velikog jorkšira.

 

Ove svinje imaju srednje dugu i široku glavu sa teškim i položenim ušima. Trup je dug, u prednjem delu uži nego u zadnjem. Ledjna linija je ravna, srednje širine. Plećke su slabije razvijene a butovi snažni i mesnati. Nerasti u zrelom dobu i rasplodnoj kondiciji imaju 200-250 kg a krmače 180-200 kg.
 

Ova bela svinja je poznata po svojoj dobroj plodnosti i odličnim majčinskim osobinama (brižna i pažljiva majka).

 

Krmača prasi prosečno 10 -12 živih prasadi težine oko 1,2 kg koji za 30 dana dostižu telesnu masu od 7-7,5 kg. Za 190-200 dana tovljenici imaju 100 kg. Nazimice se prvi put pripuštaju sa oko 7 meseci. 

 

Danski landras je jedna od najboljih pasmina belih svinja. Njihova mesnatost je veoma visoka (preko 60% u polutkama).
 

Da bi imala monopol za uzgoj ove izuzetno vredne pasmine, Danska je branila izvoz danskog landrasa. Kako su se i u drugim zemljama razvijale visoko-mesnate svinje Danska je ukinula zabranu izvoza. Rezultat ovog poteza je nedovoljna rasprostranjenost Danskog landrasa.

Rasa je stvorena u Belgiji oko 1920. godine. Produkt je višestrukog ukrštanja, uz korišćenje berkšira i jorkšira. Kod nas je prvi put izložen na Novosadskom sajmu 1959. godine.

 

Rasu odlikuje izvanredna mesnatost. Posebno su razvijeni najmesnatiji delovi tela. Zbog izrazite razvijenosti plećke pietren je poznat kao svinja sa četiri šunke. To je rasa srednje veličine, zdepastog i kratkog izgleda, inzvanrednih dubina i širine tela, jako izražene muskulature, tankih kostiju.

 

Koža je prilično debela, poželjno je da je bez pigmenta. Dlake su prave, kratke i dosta retke, žutobele boje sa većim ili manjim crnim pegama ili šarama po celom telu.

Pietren je nešto slabije plodnosti, 8-9 prasadi u leglu, mada postoje zapati u severnoj Nemačkoj sa prosečnom veličinom legla od čak 11 živorođenih prasadi. Dnevni prirast u tovu i konverzija hrane je za 10-20% slabija nego kod mesnatih rasa, računato na bazi prirasta žive mere. Ali kada se ovi podaci obračunaju na bazi prirasta mesa, koji može da bude i 65% u toplim polutkama, onda ova rasa ima znatno bolje tovne rezultate od svih danas poznatih rasa.

DUROK

JOKŠIR

Tip svinje: plemenita
Zemlja porekla: SAD
Veličina legla: 10-12 prasadi

Tip svinje: plemenita
Zemlja porekla: Engleska
Veličina legla: oko 12 prasadi
Knez Agrar - Durok

Durok je starija rasa američke domaće svinje koja čini osnovu za mnoge mešovite rase komercijalnih svinja. Najbitniji sojevi u formiranju ove rase su bili crveni džerzi i stari durok pa se sve do 1940 godine ova pasmina se i naziva durok-dzerzi. Vremenom durok je postao najzastupljenija rasa u Americi i Kanadi. 

 

Današnji durok je velike konstitucije, duži, mesnatiji i plodniji od nekadašnjeg. Dosta je otporniji od ostalih mesnatih pasmina. Glava je nešto teža a uši poluklopave. Ledjna linija je ravna, a ponekad blago izvijena. Noge su duge i jake što ovoj pasmini olakšava kretanje po pašnjaku. Boja kože i dlake može biti u različitim nijansama crvene odn. ridje boje.

 

Plodnost je neujednačena i krmača prasi 8-12 prasadi. Krmača ima odlične majčinske osobine (pažljiva i brižna majka). 


Durok ima dobra tovna i klanična svojstva pa se koristi u ukršanju sa drugim rasama da bi im se popravilo procenat intramuskularne masti. Durok ima 2-3% intramuskularne masti što je više od optimalnog pa se kombinuje sa pasminama kod kojih je taj procenat manji (pietren, belgijski i nemački landras).

Ova plemenita, tipično mesnata, ranostasna rasa nastala je u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19. veku. Zahvaljujući dobroj plodnosti (prasi prosečno 12 komada)  jorkšir ima široku primenu u uzgoju svinja širom sveta.



Posle prašenja prasad su vitalna i teže oko 1300 grama a sa 28 dana dostignu težinu od 6 do 7 kg. Kastrirani mužjaci dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni prirast 944g . U uzrastu od 8-8,5 meseci dostižu težinu od 110-200 kg, sa malom potrošnjom hrane. Prosečna debljina slanine na 100 kg je 2,49 cm. Ima dobru klaničnu vrednost.

 

Dobro podnosi nešto lošije tehnološke i higijenske uslove i zbog toga se koristi za ukrštanje sa drugim rasama.

 

Jorkšir je veoma pokretna svinja, snažne konstitucije i skladne gradje. Profil glave je blago ugnut, čelo široko, uši srednje veličine uvek uspravne, noge pravilne.

 

Gaji se kao čista rasa mada se u poslednje vremekoristi i ukrštanje sa landrasom (nerast yorkshire + krmača landras) zbog odličnih majčinskih osobina (pažljiva i brižna majka). Veliki jorkšir se smatra jednom od najrasprostranjenijih rasa svinja širom sveta.

 

 

 

Knez Agrar silaza

 

Knez agrar farma

 

 

Žetva 2018

 

 

 

Savremena, domaća farma svinja

Nedelja 12.3.2015.

 

Inđija - Ministar privrede Željko Sertić otvorio je u Ljukovu kod Inđije najsavremeniju domaću farmu svinja, kapaciteta 50.000 grla godišnje.

 

 

U izgradnju i opremanje farme kompanija "Knez agrar" uložila je ukupno šest miliona evra.

 

Vlada Srbije čini sve da oslobodi i podstakne privatni sektor i da stvori najbolje uslove kako bi farmi poput ove bilo što više u našoj zemlji, izjavio je Sertić posle obilaska objekata farme u kojoj se trenutno nalazi 11.000 svinja.

 

SAZNAJTE VIŠE